~ Kafa ~

Sreli smo se slucajno...
Ali virtuelno...
Ispostavilo se da smo iz istog mesta...
Fina je cura...
Bas onakva kakvu sam zeleo da upoznam...
Kuckali smo se svakodnevno jedno 3 meseca a onda sam je pitao da se vidimo negde i popricamo uz kafu...
Ali tada je bila zima i nisu bili prohodni putevi svakodnevno...
Mislio sam ok,videcemo se dok malo prodje to nevreme...
A onda su pocele kise,posle njih jako sunce...
Zatim je pocela da radi u skoli kao uciteljica i imala puno obaveza...
Bez obzira sto se nismo videli i dalje smo kuckali svakodnevno...
Tada mi je kroz glavu proslo da ce opet pasti sneg i da se do tada jos necemo videti uzivo...
To sam joj i rekao kroz salu...
Cesto sam se salio u vezi toga (kao sto i sada radim ovim blogom),
pitao je na primer jel prosla grtalica ili da li se otopio sneg na putu...
Mada  je jesen i snega jos uvek nema...
Pitao sam je ponovo da se vidimo i ona mi je rekla da je zauzeta tih dana...
Tada sam se malo i naljutio...
Mislio sam zasto jednostavno ne kaze da ne zeli da se vidimo...
Ali ako je tako zasto onda prica sa mnom svakodnevno po nekoliko sati...
Ni sam nisam znao sta da mislim...
Da nije tako posebna tu pricu bi odavno zavrsio...(bez H)
Prija mi njeno drustvo bez obzira sto je samo virtuelno...
I evo sada su poceli hladni dani...mraz je skoro svaki dan i ocekujem sneg da ce pasti uskoro...
Da li sam ja to vidovit?Da li se moje misli obestinjuju?
To cu vam reci kada padne prvi sneg...
A mozda ce to sve poreci i neki dan uciniti toplijim soljica kafe sa jednom osobom... :)